Iraqi (Iraki)




Iraki (Iraqi, Qawliya) ili Iračka kaleja je poseban plesni stil Roma tj. Cigana koji su živeli na planini Kaleja u Iraku. Ova grupa Roma koja nosi naziv el Kawliya je jedna od četiri grupe romskih naroda koji su napustili Indiju kroz istoriju. Romi koji nose naziv Sinta i Manush plemena naseljavaju centralnu Evropu i Balkan još od petog veka nove ere. Grupa koja se zove Gitanos naseljava Španiju i Portugaliju i na kraju grupa koja naseljava Egipat je poznata kao el Gager Ghavazi. Dakle, ovaj ples nije arapski mada ima dodirnih tačaka i sličnih elemenata kao Halidži, što je i logično jer su Romi kao putujući narod uzimali elemente folklornih plesova naroda sa kojima su dolazili u kontakt.

Romi nikada nisu bili prihvaćeni od strane arapskog društva, često su bili uznemiravani, maltretirani i proterivani iz svojih domova od strane verskih fanatika. Kulminacija ove dugogodišnje mržnje se odigrala jedne noći 1999. godine kada je ubijeno hiljadu ljudi uključujući i skoro sve plesače, nekolicina koja je uspela da pobegne se razbežala po celom svetu uključujući i najpoznatiju plesačicu irakija Malayeen, koja je prebegla u Rusiju i Ukrajinu i to je razlog zašto su ove zemlje prve u svom plesnom repertoaru posedovale ovaj plesni stil.

Sam plesni stil je izuzetno energičan, moćan i snažan, zahteva veliku gipkost vrata i ramenog pojasa. Romi su zadržali svoje tradicionalne pokrete i korake, ne dozvoljavajući prodor modernog plesa npr. baleta. Kosa je glavni rekvizit jer je upravo kosa nešto najlepše i najseksipilnije na ženi i tu je prva tačka preklapanja irakija sa halidžijem. Razlika je u tome što su kod irakija pokreti glave i ramenog pojasa veoma snažni, mnogo su energičniji nego kod halidžija, zapravo, toliko su energični i brzi da su pomalo i agresivni. Kosa se može prebacivati sa jedne na drugu stranu, zatim napred nazad pri skokovima, može se vrteti u krug ili se može proizvoditi figura osmice. Prilikom izvođenja ovih koraka mora se strogo voditi računa da ne dođe do povrede vrata ili ramenog pojasa, a takođe i krsta i donjeg dela leđa. Ukoliko želite da plešete iraki morate vežbati svaki dan, bez izuzetka, svaki dan radeći malo duže od prethodnog. Jedino tako ćete se sačuvati od povrede i ukočenja. Još jedan savet, nemojte pokušavati sami da "skidate" pokrete sa interneta jer postoji tehnika izođenja kako se pravilno okreće glava ili pravi osmica tako da se ne ukočite, kako da naglo čučnete, sednete ili propadnete, a da sačuvate kolena i leđa od udarca, ukoliko vam neko ne objasni kako to da radite možete se ozbiljno povrediti. Čuvajte svoje telo jer ono je vaš instrument, nemojte raditi ništa što vam ne prija, ako ste profesionalni plesač to je još jedan razlog da ovom plesnom stilu pristupite krajnje ozbiljno i oprezno. Dakle, svaki dan vežbajte po malo više i malo duže!

Bazični korak je sličan halidži koraku, dok je korak kretnje protkan žustrim skokovima. Hip drop i hip lift ne postoje, već je zastupljen isključivo udarac kukom na napred pri punom stopalu. Šimi ramenima je jako sitan i energičan, nije kao raks shargi šimi na koji smo navikli, takođe, nemaju klasičan šimi kukovima već nešto što podseća na maus ili šu šu šimi, pri čemu se prilikom izvođenja ovog šimija torzom naginjemo na napred i stranu. Tokom plesa se često dodiruje zemlja sa jednom ili obe ruke i na taj način se uzima energija iz zemlje. Kroz ples određenim pokretima možete nekom staviti do znanja da vam se ne dopada ili takođe možete nekog izazivati dok traje vaš performans. Vrlo često plesači koriste rekivizite kao što su noževi, imitirajući ubode u kuk ili abdomen. Ovo može odavati poruku "ako želiš (ili ako ti se ne dopadam) ja ću se ubiti", ili može simbolizovati veliki bol i patnju usled gubitka, koji se izražava kroz "matam" ili samopremlaćivanje. Pored solo izvođenja iraki se može plesatu u dvoje ili u grupi i tada dolaze do izražaja veoma lepe i interesantne folklorne formacije.

Kostimi su veoma raznovrsni, postoji više modela folklornih haljina, dok su haljine za scenu svedene i stilizovane u vidu obične uzane, dugačke haljine. Na rukavima se nalazi po jedan veliki karner, a takođe i u donjem delu haljine, kako bi bilo omogućeno kretanje. Često se mogu videti i modeli bez jednog rukava, a takođe, plesači mogu vezati maramu oko struka. Dakle, univerzalni model ne postoji, tako da i sami možete pogledati na internetu par modela i sebi napraviti unikatnu haljinu koja vam se najviše dopada.

Skoro ceo tekst je napisan na osnovu teorijskih i praktičnih predavanja, nama dobro poznatog instruktora orijentalog plesa iz Grčke, Marije Aje. Uskoro ćete imati priliku da pogledate Iraki u izvođenju naše plesne škole.

Autor: Inessa Šesterikov Milićević

Na vrh stranice

Kontaktirajte nas

Aruena - škola orijentalnog (trbušnog) plesa

Fitnes centar Oaza, Ćirila i Metodija 8, ulaz iz Milorada Šapčanina

Vukov spomenik, Zvezdara, Beograd

aruenaskolaplesa@gmail.com

Broj telefona: 063/8349-721

Aruena - ogranak u centru Pančeva

Kreativni studio OK, Njegoševa 1a

Broj telefona: 061/683-1420